Main menu
  • slide1.jpg
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg
  • slide11.jpg

Изложба скулптура под називом „РЕЛАЦИЈЕ“ аутора, академских вајара, др ум. Милоша Шарића и Славише Михајловића отворена је у вечерњим сатима 11. децембра у Галерији Факултета уметности у Косовској Митровици.

Изложбу су отворили декан факултета проф. мр Зоран Фуруновић и доц. др Јелена Павличић, која се присутнима обратила говорећи о стваралаштву два аутора. Посетиоци су могли да уживају у разгледању петнаест одабраних дела поменутих вајара, која су изведена у кованом и вареном гвожђу. Међутим, ово није први пут да посматрамо њихов рад. М. Шарић и С. Михајловић су своје ликовно усавршавање започели управо на Факултету уметности у Косовској Митровици. Након завршетка академских студија, одлучили су да заједно наставе своје усавршавање кроз мастер студије на Факултету примењених уметности у Београду, где је раније током ове године М. Шарић одбранио и своју докторску тезу. 

Нешто више о самој изложби, њеном концепту и радовима, смо могли да чујемо већ 12. децембра када се и одржало стручно вођење кроз изложбу од стране самих аутора, док је разговор са њима модерирала доц. др Јелена Павличић, кустос Галерије. Овом догађају су присуствовали и студенти ФУ, који су дошли да подрже своје колеге, као и да чују и науче нешто више о ономе што их све очекује – првим самосталним изложбама и уметничким пројектима.

Могло би се рећи да, универзалним језиком ликовне уметности, аутори на упечатљив начин критикују данашње друштво. Терет данашњице је оно што се провлачи кроз тематику радова обојице аутора. Наиме, „теме којима се баве везане су за преиспитивање савременог човека, његових улога, позиција жртве, могућности и немогућности избора“ говори Ј. Павличић на отварању изложбе. Рекли бисмо да је неопходан један мотив који би такође, на себи својствен начин, представљао вид универзалног језика. М. Шарић се управо из тог разлога, вођен размишљањем о поменутом, одлучио за секиру, која представља оруђе, познато човеку од давнина. Овај мотив, са собом носи и јасну симболичку поруку. Секира, указује на „мануелни рад и симболизује напоре човека да очува дом и заштити породицу, али и напоре човечанства у целини да напредује и крчи себи пут у будућност“, каже Павличић и примећује, да М. Шарић свој рад не само визуелно, већ и вербално, тј. називом семантички обликује. Посматрано у целини, за овог аутора, она додаје да ”своје разумевање једне врсте затворености и отуђености данашњег човека Милош посматра на релацији савремене – традиционалне вредности које су додатно контрастиране али и јасно читљиве кроз мотив који је главни елемент у компоновању скулптура”.

На близак начин кроз скулптуру и С. Михајловић преиспитује данашњицу и позицију жртве савременог човека ”која није сагледавана ван доиста и очекиваног контекста – ратова деведесетих и страдања које континуирано траје. Чак и када неке скулптуре носе лаке форме, па и називе, чини се да нас подсећају најпре на једну другу лакоћу – лакоћу преживљавања и живот упркос жртви коју човек осећа да свакодневно даје”, каже Павличић.

Код овог аутора, скулптуре настају мултиплицирањем геометријских тела уз додатне интервенције – стварањем аморфних облика између њих. Оне најчешће имају постоља на којима стоје и која су део скулптура, па диктирају одређени угао посматрања и позиционирања скулптуре у простору. Занимљиво је да отвореност форме и ваздушасте структуре Михајловићевих радова, које дугују аморфним облицима и структури геометријских тела, чине да они делују лаки, иако испрва делују као тешки и масивни – и то је управо оно о чему нам С. Михајловић говори – о лакоћи подношења терета.

За заједничку изложбу Шарић и Михајловић су се одлучили не само због свог континуитета у стваралаштву, повезаности материјала при изради својих дела, већ и због њиховог пријатељства. А, како се обоје баве истим питањима и проблематиком, није било дилема за овај вид реализације.

Врата Галерије ФУ у Косовској Митровици, за посетиоце ове изложбе, биће отворена до 18. децембра ове године. 

Исидора Бинић