Main menu
  • ispit_II_god.jpg
  • slide1.jpg
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg

XIV Ноћ музеја

Иако се већ годинама уназад изложбом студената ликовног одсека Факултета уметности Универзитета у Приштини са седиштем у Звечану–Косовској Митровици затвара наставна академска година и сумирају резултати остварени у њој, већ три године, ова традиционална изложба има свој прелудијум.

Факултет је препознао важност освајања нове публике, углавном млађе, те, не чекајући почетак лета, осмислио програм који ће у најбољој мери презентовати уметничке успехе студената, али и професора и сарадника факултета.

Наиме, Факултет се 2015. године прикључио европској манифестацији Ноћ музеја, која се пре двадесет година разбудила у Берлину, док се у Србији то десило 2002. у појединачним музејима, односно 2005. године у организованом фестивалу већег одзива и видљивости. Почетни напори саме манифестације били су усмерени на промовисање главних делатности и циљева музеја, а у вечерњим сатима, како би показали да и музеји могу бити забавни, односно понудити добар „вечерњи излазак“. Врло брзо су се музејима прикључиле и друге баштинске и културне институције, па тако и галерије окренуте савременим уметничким праксама. У том смислу оправдан је и ангажман Галерије Факултета уметности у Косовској Митровици, која изложбама, али и креативним радионицама намењеним деци, упознаје јавност са основним ликовним дисциплинама, а онда и техникама стварања уметничких дела.

Овогодишња изложба професора и сарадника Ликовног одсека Факултета уметности приказује рецентне радове уметника. Од слика, графика, скулптура, до фотографија, колажа и плаката видљив је њихов ликовни језик и различитост приступа.

Тема XIV Ноћи музеја односи се на Велике и мале револуције. Назвати је великом или малом РЕВОЛУЦИЈА је РЕВОЛУЦИЈА – етимолошки увек означава преокрет или промену. Може бити друштвена и индивидуална. Историја истраживања показује да је највише пажње посвећено политичким револуцијама које су насилним путем довеле до промене друштвеног поретка. При овим променама одвијао се и духовни преображај. Европска историја показује да револуционарне промене нису увек подразумевале насиље и да револуција није увек имала политички контекст. Коперникова студија о кретању планета названа „О револуцији небеских сфера“ написана у XVI веку представљала је научну револуцију. Уметност европске ренесансе одавно се сматра једним од најреволуционарнијих уметничких и културних покрета чији развој је заустављен контрареформацијским покретом али никада није усахнуо јер је преокрет у друштвеним односима, посебно оним на пољу духовности, уметности и науке постао темељ модерне културе.


Управо то показује изложба којом су се наставници, сарадници и студенти Факултета уметности из Звечана укључили у манифестацију Ноћ музеја. Кроз све њихове радове провејава ренесансни дух који се огледа у експериментисању различитим материјалима, техникама и темама. Особеним ликовним језиком свако од њих дао је мали прилог великој уметничкој револуцији која тече.

др Бранка Гугољ
др Јелена Павличић
(текст из каталога)