Main menu
  • slide1.png
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg
  • slide11.jpg

Крајем фебруара протекле године сишао је са животне и стваралачке позорнице Зоран Фуруновић, један од највећих српских стваралаца у постмодерним ликовним превирањима на уметничкој сцени у нас.

Но за ову прилику ваљало би проговорити коју реч и о разумевању и реинтерпретацији српског уметничког наслеђа у његовом опусу.

По природи његовога бића тај однос је изражен индиректним видом уметничкога говора чији су основни токови одређени потребом да се успостави однос између уметности и меморије, да се делом проговори о духу времена а да се притом у складу са основним трептајима његовог уметничког бића, осећање драме и трагедије изражено особеним изразом, донекле, блиским новом експресионизму, претвори у визуелни исказ којим ће понајбоље моћи да изрази време у којем живи.

За Фуруновића је потреба за меморијским слојевима подразумевала близак однос са спиритуалним миром Грачанице. Речју, са духом места чије га осећање, у неколиким раним делима из циклуса Пут у Грачаницу и Снови, слутње, сећања уводи у субјективан простор испуњен миром и спокојем какав само меморијска слојевитост сакралнога простора може да пружи ствараоцу. 

 

Пада звезда над Таук баштом, уље на платну, 1993-1996.

 

Та вертикала је сагледана из угла ствараоца што припада модерним временима што није промакло пажњи тадашње ликовне критике и каснијим истраживачима јер је реч о дубоко искреним, консеквентно материјализованим делима претвореним у “... истинито сведочанство времена (...) наук и историјску истину о судбини властитог народа“ (Деспотовић).

На другој страни, избором на место декана Факултета уметности у Косовској Митровици‒Звечану, Фуруновић је учинио огроман напор да обезбеди оптималне услове за рад студената обезбедивши нове просторе у Митровици и, истовремено, обновивши старе просторе у Звечану. Упоредо са тим, уз помоћ најближих сарадника, учињен је напор да се Факултет уметности поново озбиљно наметне и афирмише српској културној јавности што се и огледа у бројним наградама које су студенти добили на престижним смотрама и у њиховом озбиљном присуству у културном животу српскога народа на Косову и у Метохији или у градовима у Србији у које су се вратили по завршетку студија.

 

Пут у Грачаницу, цртеж, туш на папиру, 1989.

 

Речју, одласком Зорана Фуруновића српска културна јавност, поготово на Косову и Метохији изгубила је једног од најтемељнијих стваралаца и визионара у домену стваралаштва и борбе за опстанак српскога народа у његовом повесном простору.

 

 

Проф. др Срђан Марковић,

Историчар уметности